Levinson BLADE Texas Standard Pro (Recenzija iz 2010.)
Uvod
Moj prvi susret uživo sa Blade gitarama je bio sasvim slučajan. Naišao sam, po navici, kod prijatelja koji radi u prodavnici instrumenata da vidim i isprobam šta ima novo. Toleriše me dok isprobavam svu živu novopristiglu opremu jer mu zauzvrat napravim setup ako je na nekoj gitari stigao razdešen Floyd ili ne valjaju oktave ili action. Iako dobro zna da ja već skoro 3 decenije preferiram Gibson i Ibanez tip gitara, odmah mi je dao da probam šta mu je sveže stiglo: Blade Texas Standard Pro, totalnu suprotnost od onog što ja volim, Strat tip gitare sa SSS konfiguracijom magneta, nešto na šta inače ja ni ne bacim pogled. Čim sam to uzeo u ruke bilo mi je jasno da je u pitanju vrlo kvalitetan instrument. Ukopčao me u neki polu-lampaš Randall. Kad sam samo čuo kako to dobro radi !
Svirao sam dosad stvarno na svačemu, teško bi mi bilo pobrojati sve gitare koje sam imao a kamoli sve koje sam svirao tako da sam mislio da me je po tom pitanju teško fascinirati. Kakva greška ! Ja se oduševio k’o početnik kad se prvi put dočepa dobre gitare, da ne upotrebim neko grublje poređenje
I tako sam ja, ničim izazvan, nabavio sebi Blade Texas Standard Pro i to model koji je izgledom, bojom tijela i vrata potpuno jednak Jimmie Vaughan Stratocaster signature modelu.
Bez obzira na moje lično oduševljenje, recenzija je krajnje objektivna i uključuje, osim mog, i mišljenja mojih prijatelja, sve od reda iskusnih muzičara, a jedan od njih već 40 godina svira samo Fendere.
Firma
Blade je firma iz Švicarske, zemlje koja baš nešto i nije poznata po gitarama ali je zato poznata po preciznosti i kvalitetu. Firmu je osnovao Gary Levinson koji je još polovinom 60-tih godina radio u Americi na izradi, inovacijama i popravkama gitara. Ponegdje se može pročitati da je radio i u Fenderu gdje je bio razočaran kontrolom kvaliteta, mada to u zvaničnim podacima nigdje nije potvrđeno. Firma je smještena u Baselu (u stvari u Allschwilu, predgrađu Basela) pa pošto imam nekih rodbinskih veza sa Baselom, ostvario sam kontakt sa jednim ljubaznim gospodinom iz firme Levinson Music Products od koga sam dobio par vrlo interesantnih informacija. Pored ostalog sam saznao:
Komponente i dijelovi za Blade gitare se sada izrađuju u Koreji dok se kontrola, sklapanje i finalna kontrola, te setup rade u Švajcarskoj. Najskuplji modeli i custom shop su kompletno Evropski.
Firma se vrlo malo reklamira i oglašava. Njihova politika je da im ne treba bolja reklama nego što su zadovoljni muzičari koji svoje pohvale prenose svojim kolegama. Vrlo interesantno, u eri agresivnog marketinga.
Specifikacije
Gitara je standardnog Fender Strat oblika i dimenzija.
Tijelo: North American Alder (joha)
Vrat: Hard Rock Maple (javor), kod mene je i fretboard od javora a u opciji je i Rosewood (palisander)
Čivije: Blade Vintage Style, Kluson licensed
Pragovi: Medium Jumbo
Tremolo: Blade M-54, Vintage Style, string-centering saddles
Magneti: 3x Levinson VS-1 Vintage Style, single coil
Elektronika: Blade VSC-3, Variable Spectrum Control, 9V napajanje
Kontrole: standarni 5-way prekidač, 3-way prekidač za VSC, 1x master volume, 2x tone (neck i srednji magnet, dok je bridge magnet bez tone kontrole)
Nabrojaću još specifične Blade dodake koje ću kasnije detaljnije opisati:
-Adjustable Tension Guide
-Self-Lubricating Bone Nut
-E-Z Access Neck Rod
-3-slojni Custom Vintage Pickguard ...
Izrada
Izrada je ono što kod ove gitare ne možete da ne primetite. Svaki detalj je perfektno dorađen. Nigdje oštre ivice, zazora ili nedotegnutog šrafa. Jedan od mojih prijatelja je krajnje nedobronamerno tražio bilo kakav nedostatak, ne bi li dokazao superiornost svog Fendera ali nije našao ništa konkretno. Čak su i polovi na magnetima obrađeni i zarubljeni da ne bi bili oštri.
Meni je gitara dopala potpuno nova, nesvirana tako da mogu da potvrdim da je fabrički setup stvarno dobro i precizno urađen. Ljudi daju pare samo za dobar setup. Gitara u cjelini ostavlja dojam značajno skupljeg instrumenta nego što jeste.
Tijelo
Kod mene je boja Olympic White tako da bi se lako primetio bilo kakav nedostakak na boji ili radu na drvetu. Da ga ima. Pickguard leži celom površinom potpuno ravno, bez zazora ili utiskivanja pri šarafima i ivica mu je svom dužinom potpuno paralelna sa ivicom tijela. Obratite pažnju: na skoro svakom drugom Stratocasteru kod donjeg ureza tijela, bliže vratu ivica pickguarda ne bude paralelna sa tijelom. Nema veze sa zvukom ali smeta oku.
Vrat
Vrat je najviše doprineo mom kompletnom dojmu o ovoj gitari. Širok a tanak, ne pretanak. Za nijansu širi i za nijansu tanji nego kod Standard Stratocastera. Dimenzijama je otprilike kao kod Eric Johnson modela. Ima 22 praga.
Lakiran je, očigledno, nekom specifičnom metodom. Sloj laka je izuzetno debeo i vrlo sjajan. Pokušavali smo bezuspješno da utvrdimo jesu li su pragovi i nut postavljani na vrat prije ili poslije lakiranja. U svakom slučaju, ovo se s razlogom zove visoki sjaj.
Druga interesantna stvar kod vrata je to što, iako je maple, nije iz jednog komada kao što su Fender maple vratovi, nego iz dva komada tako da sa zadnje strane ne postoji umetak za žljeb za šipku (Rod). Fino se može vidjeti spoj korpusa vrata od običnog javora i fretboarda koji je od tzv. ptičjeg javora sa izraženijim godovima. Tu, sa strane, se i vidi sa kolikom preciznošću su postavljeni i obrađeni pragovi tako da ne postoji nikakav zazor ili rupice kod žlj**ova za pragove što je kod dosta komada Fendera, čak i američkih, k’o dobar dan.
Pristup za namještavanje šipke (Neck Rod) se tu zove E-Z Access i to je ustvari poklopčić iza 22. praga koji se drži sa dva šrafića i skriva maticu za štelovanje. Bez problema se može podešavati šipka bez da se skida pickguard, pa čak i bez skidanja žica.
Nut (gornja kobilica) je koštana kao na vintage Fenderima. Ovde kažu da je još i samopodmazujuća (Self-Lubricating), šta god to značilo
Na glavi vrata je još jedan Blade patent: Adjustable Tension Guide. To je asimetricni zatezač za E1 i H žicu koje drži na različitim visinama. Drži ga opruga čija snaga se podešava šrafom sa zadnje strane glave. Navodno pomaže da se zadrži štim pri upotrebi tremola.
Koliko pomaže ne znam jer gitara jako dobro drži štim pa nema načina da otkrijem u kolikom delu je to zasluga ovog malog federčića
Spoj vrata i tijela je ublažen polukružnim urezom radi lakšeg pristupa. Već viđeno kod dosta gitara. Npr. Washburn to zove stopalo (Neck Heel).
Glava vrata je predmet dosta diskusija. Nekima je ružna, nekima lijepa. Manja je nego kod Stratocastera i nekako je kombinacija Strat i Tele oblika. Uživo je ljepša nego na slikama.
Sve u svemu, vrat k’o da je s Gibsona. Ovakvi vratovi se uglavnom nalaze na puno skupljim gitarama.
Elektronika
Magneti su Levinson VS-1. Alnico II osnova. S obzirom da su rađeni da budu vintage, pretpostavljam da su motani čistom bakarnom žicom a ne nekim egzotičnijim provodnicima. Tačan podatak za to nemam. Imenom Vintage Style a i konstrukcijom bi trebalo da daju Stratocaster šmek iz prve polovine 60-tih godina. Teško je tu biti pametan pa ih porediti sa nekim drugim magnetima, ali s obzirom da imaju i twanga i topline većinom glasova smo zaključili da zvuče otprilike kao Fenderovi Tex-Mex magneti. To bi trebao biti kompliment. Srednji magnet je motan u kontra smeru da bi se dodatno eliminisalo šuštanje u pozicijama 2 i 4.
Potovi su teški, sa „hidrauličnim“ osjećajem. Opet, kao da su sa Gibsona. Petopoložajni prekidač ima precizan hod, samo gore-dole, ne šlampavi i ne klima se u stranu. E sad, gitara je nova pa naravno da su potovi i prekidači perfektni, videćemo kako će se nositi sa vremenom.
Šlag na kraju. VSC-3, Variable Spectrum Control je Bladeov specijalitet koji omogućuje da osim osnovne imate praktično još dvije gitare omogućujući korisniku da sam bira i mjenja karakteristike magneta. Uz volume pot je postavljen tropoložajni mini switch koji u srednjem položaju drži gitaru u pasivnom modu, znači kao standardni Strat. U gornjem položaju elektronika radi kao Treble/Bass Boost a u donjem kao Mid Boost. Fantastično? Ima još. Sa zadnje strane gitare, kroz poklopac koji pokriva VSC i 9V bateriju, pristupa se trimer potenciometrima kojima se dodjeljuje nivo pojačanja za Treble, Mid i Bass u opsegu od 0 do 14 dB, za svaki opseg ponaosob
Tu se može stvarno svašta. Može se npr. dobiti da bridge magnet ima ili vrlo masan ili vrlo čisti zvuk, da neck magnet bude više jazzy ili više fusion. Blade daje određene preset vrijednosti, što ne znači da vi ne možete naći neki svoj zvuk:
www.bladeguitars.com/files/vsc_settings.pdf Ko tu ne može podesiti ton koji mu je po volji ili je vanzemaljac pa čuje frekvencije koje ljudi ne čuju ili je gluv k’o Betoven.
Blade bi, samo da hoće, namlatio para i para da VSC prodaje nezavisno, kao kit za uradnju u gitare.
Mehanika
Hardware je nickel silver. Tremolo je Bladeov klon standardnog Strat tremola sa uporištem u 6 tačaka. Tu postoji par modifikacija u odnosu na Fender. Jedna je u vidu blagog žljeba na sredini svakog sedla tako da se žica „samocentrira“ u sedlu. Druga je ta da ispod imbus šarafića za podešavanje actiona postoje žlj**ovi tako da sedlo može hodati samo naprijed-nazad a ne može u stranu. Ništa revolucionarno ali sigurno doprinosi ukupnoj preciznosti.
Poklopac sa zadnje strane gitare ima proreze za odvijač tako da se tenzija tremola može podešavati bez skidanja poklopca. Praktično.
Čivije su Kluson tip vintage, sa zarezima i rupicom za guranje kraja žica. Ni tu nema ništa da viri ili bode. Drže sasvim dobro. Moji prijatelji sviraju ili bez tremola ili su Fenderaši pa nisu imali ni najmanjih problema. Kad čivije podnose i mene koji već puno godina nisam svirao ništa što nema Floyd, znači da su dobre. Osim ako baš ne pretjeram, ali to je već do mene a ne do mašinica.
Zvuk
Zvuk je, naravno, glavni adut ove (a i ostalih Blade) gitare. Za početak da spomenem na čemu sam je sve svirao (svirali): Fender Blues Junior, Marshall JCM 900 Combo 50W, Randall RG200, Peavey Nano Valve, Fender Hot Rod DeLuxe. Uglavnom bez pedala i efekata da se dobro čuje sama gitara.
Još moram da pomenem da, iako nikad nisu bile moj prvi izbor, ja sa velikim respektom prilazim Fender gitarama i svako poređenje sa njima je objektivno i dobronamerno. To govorim prvenstveno vlasnicima Fendera.
1. Pasivni režim
Prvo clean.
Sve se čuje vrlo jasno i neposredno. Zvuk je vrlo svetlog karaktera, dijelom zbog drveta, dijelom zbog magneta. Prvo što se primjeti je da je output vrlo jak. Momak koji je pisao recenziju za Texas Deluxe je rekao da je gitara vrlo izravna. Ja bih to rekao tako da se kod ovih Levinson VS-1 magneta čuje baš sve što odsvirate. Vrlo precizno reaguje na dinamiku sviranja, možete svirati vrlo tiho da se ni jedan ton ne izgubi a opet kad se raspali po žicama bude k’o što kaže jedan viđeniji forumaš: dobro otresa muda. Kada se koriste pozicije od jednog magneta čuje se šuštanje ali vrlo umjereno i nimalo iritantno. Na međupozicijama nema šuma ni malo, potpuna tišina. Neck magnet ima dubinu kakvu i očekujete a kada se još smanji tone pot zvuk bude baš topao i kremast. Jako fino nosi sustain, neočekivano dobro s obzirom da je u pitanju single coil. Srednji magnet je vrlo upotrebljiv ako se hoće single coil zvuk, a sa manje oštrine nego kod neck magneta, mada ga ja vrlo retko koristim samog, već uglavnom u pozicijama 2 i 4. Međupozicije su toliko Stratocasteraste da Stratocasterastije ne mogu biti. Uz malo igranja tone potovima može biti i oštrije i mekše, i više pucketavo i manje pucketavo. Svakako sa puno karaktera. Taj zvuk svi znaju. Čak i oni što ništa ne znaju o gitarama. Neck magnet daje pravi twang. Oštar koliko treba ali nikako kreštav, ne gubi zrno topline. Magneti su vrlo čisti, možete ih tjerati do velikog pojačanja a da neće prodrajvati. Samo dobijaju na masnoći. Tolike godine obožavam Oldfielda. Evo vrlo približno njegovog tona a da to nije svirano na bezobrazno skupom vintage Fenderu.
Dodavanjem drajva sve prethodno rečeno ostaje na snazi. Ide se postepeno u vrlo definisani crunch. Solo deonice idu vrlo tečno a akordi se ne razlažu nego ostaju fino konsonantni. Kao da magneti daju vrlo blagu kompresiju. I sa još većim dodavanjem distorzije se nosi dobro. Do Deep Purple zvuka sve ide Bogovski. Preko toga je već previše. Tu već dolazi do posustajanja i osjeti se degradacija zvuka. Potpuno očekivano. Ovo i nisu magneti za Hi Gain.
2. Aktivni režim (VSC)
Kad se po prvi put uključi VSC malo ko ne kaže VAUUU. U fabričkom prospektu za VSC kažu otprilike ovako: uključite Mid Boost da iznesete vaš solo u prvi plan a onda prebacite na Treble/Bass Boost da dobijete širinu i dubinu i povučete se u ritam sekciju. Dobro su to smislili, tako nekako to i bude. Ta mala pločica elektronike daje vam i EQ i Booster, pa čak i Screamer ako dovoljno zapaprite. Bukvalno imate 3 gitare u jednoj. Moj daleko najomiljeniji zvuk koji daje ova gitara je kada koristim Neck/Middle kombinaciju magneta, pojačalo stavim na topliji clean, dodam samo malčice kompresora a VSC postavim na Treble/Bass Boost. Svima sam se bio popeo na glavu svirajući sa ovakvim podešavanjem po milioniti put Big Log od Robert Planta
To je taj sound koji je jako teško ne voljeti. Clean i crunch jako dobro definisano reaguju na VSC dok se na većoj distorziji proporcionalno povećanju distorzije umanjuje efekat boosta. I tu se pretjerivanjem preko granice može pokvarit zvuk i izgubiti na definisanosti.
Na Blade sajtu su data tri primjera sve ljepote zvukova koje proizvode Blade gitare. Ljubazni čova iz Basela mi reče da su na tim snimcima korištene isključivo njihove gitare i basevi i da su na snimanju korišteni svi standardni modeli koje proizvode, ni jedan nije izostavljen.
Poslušajte obavezno, ja lično preferiram Hashbrown iako je i sve ostalo maestralno i ozvučeno i odsvirano:
www.bladeguitars.com/files/BLADEBCS-HashbrownGrits.mp3 www.bladeguitars.com/files/BLADE%20BCS-MotownSmoothie.mp3 www.bladeguitars.com/files/BLADE%20BCS-Shuffle-O-Rama.mp3 Ergonomija
Gitara je zbog drveta vrlo lagana, lako se drži i nosi. Stratocaster oblik i raspored težine nema problema sa balansom, možete je držati kako hoćete. Vrlo lako se svira što treba zahvaliti prvenstveno fantastičnom vratu za koji ne treba navikavanje. Action se može podesiti izuzetno nisko što ja jako volim bez da išta zveči i zapinje.
Uz gitaru stiže i neobični kofer od vrlo čvrstog i vrlo laganog pjenastog materijala obložen platnom koji se može nositi u ruci a i na leđima kao gig bag.
Dobije se i komplet imbus ključeva i poseban ključ/ručica za okretanje Neck Rod šipke. Dobije se i certifikat o originalnosti i garancija. Švajcarska posla.
Na kraju
Sve u svemu, mislim (a u sklopu mog mišljenja su i sugestije mojih prijatelja korecenzenata) da je ovo izuzetan instrument koji kvalitetom izrade i zvukom daleko nadilazi klasu u kojoj se cijenom nalazi. Višestranost i upotrebljivost ove gitare je izuzetna. Na ovome se može svirati baš sve. Znamo čak i jednog gitaristu koji ovu gitaru koristi za narodnjake i nosa je po šatorima. Ono što sigurno mogu reći je da ova gitara nema i ne treba imati komplekse ni od jedne druge gitare.
Većina mojih prijatelja koji su probali ovu gitaru imaju i Stratocastere i imali smo u početku namjeru da napravimo i direktno poređenje. Od toga smo odustali iz više razloga. Verovatno to baš i nema puno smisla a možda bismo došli i do zaključka koji se nekima ne bi svidjeo.
Svakom ko preferira gitare sa SSS konfiguracijom mogu toplo da preporučim Texas Standard Pro dok za one koji bi nešto u HSS stilu, tu je Texas Deluxe. Ni sa jednom nećete promašiti, dobićete svestrani i ozbiljni instrument.
Za kraj bih samo da citiram starog gitaristu koga sam pominjao na početku i koji mi je bio vrlo koristan pri pisanju ove recenzije. On kaže: „Da na Bladeu piše Fender, to bi sigurno bilo skupo k’o đavo“.
I tako sam ja, ničim izazvan, nabavio sebi Blade Texas Standard Pro i to model koji je izgledom, bojom tijela i vrata potpuno jednak Jimmie Vaughan Stratocaster signature modelu.
